Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Sve više građana koristi najsavremenije oblike plaćanja

Mobilno bankarstvo
Srpska ekonomija

Prema podacima Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2021. godine, nastavlja se trend snažnog rasta upotrebe najsavremenijih oblika plaćanja u našoj zemlji. O tome govori podatak da je na kraju prvog tromesečja 2020. godine s pružaocem platnih usluga ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva imalo 2.792.810 korisnika (fizička i pravna lica), a na kraju prvog tromesečja 2021. godine – 3.196.366 korisnika, što predstavlja povećanje od 14,45%. Rast broja korisnika koji su ugovorili uslugu mobilnog bankarstva još je veći – sa 1.764.819 korisnika na kraju prvog tromesečja 2020. godine na 2.275.814 korisnika na kraju prvog tromesečja 2021. godine, što predstavlja povećanje od 28,95%. Povećanje je primetno i u odnosu na četvrto tromesečje 2020. godine – broj korisnika fizičkih i pravnih lica elektronskog bankarstva veći je za 1,28%, dok kod mobilnog bankarstva rast iznosi 5,25%.

Upotreba elektronskog i mobilnog bankarstva od strane fizičkih i pravnih lica takođe je znatno poraslo, posebno kada je reč o mobilnom bankarstvu, tako da je broj transakcija izvršenih putem mobilnog telefona za 76,32% veći nego u prvom tromesečju 2020. (porast sa 6.897.475 na 12.161.666 transakcija), a za 4,37% veći nego u prethodnom tromesečju (kada su izvršene 11.652.792 transakcije). Kada je reč o elektronskom bankarstvu, objavila je NBS, porast broja izvršenih transakcija od strane fizičkih i pravnih lica iznosi 12,68% u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine (sa 31.863.107 na 35.902.177 transakcija), dok je izražen pad od 9,54% u odnosu na četvrto tromesečje 2020. (kada su izvršene 39.689.083 transakcije). Zbog uobičajenih sezonskih kretanja, broj izvršenih plaćanja u poslednjem tromesečju svake godine upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva veći je nego u ostalim tromesečjima.

Na kraju prvog tromesečja ove godine, ukupan broj izdatih platnih kartica iznosi 9.646.303, što predstavlja rast od 10,03% u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine i rast od 1,19% u odnosu na četvrto tromesečje 2020. Ukupan broj transakcija na POS terminalima izvršenih karticama koje je izdao pružalac platnih usluga iz Republike Srbije u prvom tromesečju 2021. iznosi 79.323.655 i predstavlja rast od 18,47% u odnosu na isto tromesečje 2020. godine, dok je broj plaćanja karticama inostranih pružalaca platnih usluga očekivano manji – 3.689.988, što predstavlja pad od 3,85% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Proteklo tromesečje obeležio je i nastavak aktivnosti Narodne banke Srbije i banaka na širenju broja bankomata na kojima gosti iz Kine i drugi vlasnici kartica najvećeg kartičnog brenda na svetu UnionPay mogu podići novac svojim platnim karticama, pa je takvih bankomata u zemlji 1.282. Kada je reč o POS terminalima, korisnicima je na raspolaganju 1.550 terminala više nego na kraju 2020. godine, što je za gotovo šest hiljada više nego na kraju prvog tromesečja 2020. i iznosi 99.301.

Porastao je i broj internet prodavnica, kojih ima 2.231, za 10,83% više nego krajem prošle godine, a čak 81,68% više nego na kraju prvog tromesečja 2020. Ne smanjuje se ni popularnost kupovine robe i usluga preko interneta, te je tako broj dinarskih plaćanja (na sajtovima srpskih trgovaca) iznosio više od 5,5 miliona, odnosno za 116,5% više nego u prvom tromesečju 2020. godine. Vrednost pomenutih transakcija iznosila je preko 12 milijardi dinara, što je za 124% više od vrednosti izvršenih plaćanja u prvom tromesečju 2020. Premda nešto niži, porast broja i vrednosti u istom periodu beleže i transakcije u evrima i američkim dolarima – vrednost i broj plaćanja u evrima za 27,9% odnosno za 20,5%, dok u dolarima rast iznosi 88,6%, odnosno 61,4%.

Povoljnoj dinamici bezgotovinskih plaćanja u našoj zemlji i u prethodnom tromesečju nastavio je da doprinosi dalji razvoj IPS NBS sistema, koji stiče sve veće poverenje korisnika. Tako je prosečan dnevni broj izvršenih plaćanja za prvo tromesečje 2021. godine iznosio 93.015, a u aprilu je taj broj još veći i iznosi 117.094 plaćanja. O dinamičnom porastu broja plaćanja koje građani i privreda izvrše preko IPS NBS sistema svedoči i dvostruko obaranje dnevnog rekorda tokom 2021. godine, te je tako najveći broj plaćanja dostignut 15. marta, kada je realizovano 168.661 plaćanje[1].

U nastojanju da preduzećima i svim zainteresovanim korisnicima omogući da na svojim fakturama odštampaju kôd i time svojim platiocima olakšaju plaćanje, Narodna banka Srbije je 23. februara uvela novu uslugu – generisanje i preuzimanje naloga za uplatu sa NBS IPS QR kôdom. Na ovaj način, korisnici mogu da izvrše plaćanje jednostavnim skeniranjem kôda s naloga koji je primljen, na primer, imejlom.

Usluga plaćanja računa/faktura skeniranjem NBS IPS QR kôda postala je dostupnija svim korisnicima, naročito zato što je Narodna banka Srbije u novembru 2020. na svojoj internet prezentaciji omogućila tehničku pripremu (generisanje) NBS IPS QR kôda. Svi zainteresovani primaoci plaćanja mogu jednostavnim popunjavanjem definisanih elemenata, koji su prikazani u formi polja za popunjavanje, generisati i preuzeti NBS IPS QR kôd koji je u skladu s tehničkim zahtevima utvrđenim propisom i koristiti ga na svojim računima/fakturama. Uz to, korisnicima je na raspolaganju i mogućnost validacije NBS IPS QR kodova, odnosno provera prethodno generisanih kodova. Shodno tome, navedeni proces generisanja i validacije NBS IPS QR kôda znatno je olakšao svim zainteresovanim poslovnim subjektima koji izdaju račune/fakture da samostalno formiraju tehnički ispravne NBS IPS QR kodove.

Narodna banka Srbije podseća na to da preduzeća koja izdaju veliki broj mesečnih računa/faktura (JP Elektroprivreda Srbije, JKP Infostan tehnologije, Telekom Srbija a.d., Telenor d.o.o., JKP Informatika Novi Sad, A1 Srbija d.o.o., SBB d.o.o., Merkur osiguranje a.d.o., DDOR Novi Sad, Uniqa osiguranje a.d.o.) već koriste NBS IPS QR kôd i time znatno olakšavaju plaćanje korisnicima svojih usluga.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu