Devet godina stabilnosti

Tokom devet godina s guvernerom Jorgovankom Tabaković na čelu, Narodna banka Srbije je u potpunosti ispunila svoje zakonske ciljeve – postignuta je i očuvana cenovna stabilnost i ojačana je finansijska stabilnost. Time je omogućeno da naši građani i privreda lakše posluju i planiraju, kao i da se ekonomija na zdravim temeljima dalje razvija. 

Rezultati:

– Nakon što smo zatečenu visoku inflaciju u roku od godinu dana spustili na nizak nivo, već osam godina čuvamo je na prosečnom nivou od oko 2%.

– Tokom devet godina dinar je ojačao za 0,9% prema evru, a u isto vreme Narodna banka Srbije na deviznom tržištu neto je kupila 3,2 milijarde evra, od čega u tekućoj 2021. godini 745 miliona evra.

– Bruto devizne rezerve su, prema poslednjim raspoloživim podacima (4. avgust 2021), dostigle rekordan nivo i iznosile 14,7 milijardi evra, čime su od avgusta 2012. godine povećane za 4,6 milijardi evra, dok su neto devizne rezerve u istom periodu više nego udvostručene.

– Devizne rezerve u zlatu od 36,7 tona čine 12,4% ukupnih deviznih rezervi na kraju jula, dok su krajem 2012. činile svega 5,7% ukupnih deviznih rezervi zemlje. Od kraja 2012. godine do danas uvećane su za preko 21 tonu, čime su više nego udvostručene, dok je njihova vrednost utrostručena – sa 0,6 na 1,813 milijardi evra.

– Dinarska štednja je premašila 100 milijardi dinara i, s rekordnih 100,5 milijardi dinara na kraju jula 2021. godine, za oko 6 puta veća je nego 2012. godine.

– Sa zatečenih oko 20% (petina aktive bankarskog sektora), učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora do juna 2021. godine, uprkos pandemiji, sveli smo na 3,6%.

– Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi niže su za oko 14 procentnih poena, a stanovništvu za preko 12 procentnih poena nego na početku ublažavanja monetarne politike iz maja 2013. godine (a nakon stavljanja inflacije pod kontrolu). 

– Uslovi finansiranja države na domaćem i međunarodnom tržištu znatno su povoljniji – na primer, kamatna stopa na desetogodišnje državne dinarske hartije od vrednosti iznosi 2,5%, naspram 13%, koliko je iznosila u oktobru 2014, kada su prvi put emitovane. 

– Troškovi kamata i kursnih razlika srpske privrede u odnosu na 2014. godinu, zaključno s 2020. godinom, niži su za 278 milijardi dinara (za 72%). 

– U odnosu na 2012. godinu broj Dina kartica je udvostručen.

– Prosečan broj transakcija građana i privrede koji se na nedeljnom nivou obradi u svih šest sistema Narodne banke Srbije iznosi preko 6,5 miliona. 

– Pre devet godina, premija rizika Srbije bila je za 250 baznih poena iznad indeksa EMBI Global za dug u dolarima. Nakon devet godina, premija rizika Srbije ne samo da je smanjena za oko 420 baznih poena već je za oko 180 baznih poena ispod nivoa indeksa EMBI Global za dug u dolarima. 

– Priliv stranih direktnih investicija od početka 2013. godine iznosi 22 milijarde evra, uz njihovo rastuće učešće u bruto domaćem proizvodu tokom godina. 

– Izvoz robe iz Srbije je udvostručen – sa 8,4 milijarde evra u 2012. godini na 16 milijardi evra 2020. godine (koja je bila pod uticajem pandemije), dok ove godine očekujemo da dostigne oko 20 milijardi evra (rast za oko 140%). Ako tome dodamo i usluge, izvoz je povećan s 11,5 milijardi evra na oko 27 milijardi evra, koliko očekujemo za ovu godinu (rast od 135%). U isto vreme pokrivenost uvoza izvozom povećana je za oko 20 procentnih poena. 

Zbog doprinosa stabilizaciji i rastu srpske ekonomije, londonski mesečnik The Banker proglasio je guvernera Jorgovanku Tabaković za najboljeg guvernera na svetskom nivou i za najboljeg evropskog guvernera za 2020. godinu. „Iako lično, smatram ga priznanjem za promene u Srbiji na kojima radimo od druge polovine 2012; za promene na kojima radi predsednik Srbije sa svojim saradnicima i ja sa svojim saradnicima, a samo priznanje najviše pripada Srbiji i njenim građanima”, rekla je ona tim povodom.

Narodna banka Srbije je i dobitnik nagrade Grada Beograda – „Heroj Beograda”, jer je besprekornim funkcionisanjem u vreme pandemije virusa korona sačuvala finansijsku stabilnost u Srbiji, navedeno je u obrazloženju. „Heroji su svi oni koji iza svake odluke, procedure vide ljude zbog kojih postojimo. Radili smo kao naš platni sistem – neprekidno, kao i bolnice, apoteke, prodavnice, komunalni radnici, policajci, vojnici, jer je naš moto: s ljudima, za ljude, za Srbiju, čije smo ogledalo”, izjavila je tom prilikom guverner Jorgovanka Tabaković. 

Niska inflacija i poverenje da će inflacija ostati niska i u narednom periodu

• Nakon što smo zatečenu visoku inflaciju u roku od godinu dana spustili na nizak nivo, već osam godina čuvamo je na prosečnom nivou od oko 2%, tj. u okvirima u kojima najveći broj razvijenih ekonomija želi da obezbedi kretanje inflacije. 

• Očuvanjem inflacije na niskom nivou očuvana je i realna vrednost dohodaka privrede i građana, povećana je predvidivost poslovanja i time dat pun doprinos poboljšanju ukupnog ekonomskog ambijenta. 

• Rešenost da Srbiju zadržimo u grupi zemalja s niskom i predvidivom inflacijom pokazali smo i smanjenjem cilja za inflaciju sa 4 ± 1,5% na 3 ± 1,5% od početka 2017. godine.

• Uprkos povećanim globalnim cenovnim pritiscima, naše projekcije upućuju na to da će se inflacija i u narednim godinama kretati u granicama našeg ciljanog raspona. 

• I tržišni učesnici imaju poverenje da će stabilnost cena i stabilno poslovno okruženje u Srbiji biti očuvani i u naredne dve i tri godine. 

Obezbeđeni najpovoljniji uslovi finansiranja države, privrede i građana doprinose rastu raspoloživog dohotka i održivom privrednom rastu

• Niska inflacija i poverenje u Narodnu banku Srbije omogućili su ublažavanje monetarne politike, što je doprinelo znatno povoljnijim uslovima finansiranja za građane, privredu i državu. 

• Od maja 2013. godine referentnu kamatnu stopu smanjili smo za 10,75 procentnih poena, na 1,0%, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. 

• U skladu s tim, privrednicima su na raspolaganju novi dinarski krediti čija je kamatna stopa za oko 14 procentnih poena niža, a stanovništvu dinarski krediti po kamatnoj stopi koja je za preko 12 procentnih poena niža nego na početku ublažavanja monetarne politike iz maja 2013. godine. 

• Prvi put u Srbiji uslovi dinarskog kreditiranja privredi slični su uslovima kreditiranja u evro znaku, a u pojedinim mesecima su bili i povoljniji, što za rezultat ima sve veće finansiranje u dinarima.

• Rast kreditne aktivnosti, koji je u prethodne tri godine bio gotovo dvocifren, važan je izvor finansiranja privatnog sektora. Kreditima se finansiraju i investicioni ciklus i potrošnja, čime se ostvaruje puna sinergija između realnog i finansijskog sektora, što se vidi i po rastu ekonomske aktivnosti i zaposlenosti.

• Čuvajući cenovnu stabilnost i relativnu stabilnost deviznog kursa, uz ključni doprinos nižim troškovima poslovanja, Narodna banka Srbije je pomogla i da srpska privreda od 2014. godine beleži pozitivan finansijski rezultat, i da obezbedi sredstva za nove investicije. Po tom osnovu troškovi kamata i kursnih razlika srpske privrede su u odnosu na 2014. godinu, zaključno s 2020. godinom, niži za 278 milijardi dinara (za 72%). 

• I država se danas finansira u dinarima po znatno povoljnijim uslovima. Tako, na primer, kamatna stopa na desetogodišnje državne dinarske hartije od vrednosti iznosi 2,5%, naspram 13%, koliko je iznosila u oktobru 2014, kada su prvi put emitovane. 

Stabilnost kursa dinara prema evru – nova normalnost u Srbiji koja obezbeđuje izvesnost poslovanja i planiranja

Dolaskom Jorgovanke Tabaković na čelo Narodne banke Srbije uspostavljena je i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa, koja nijednom nije dovedena u pitanje tokom svih proteklih devet godina, čak ni tokom perioda velikih globalnih turbulencija.

Tokom devet godina dinar je ojačao za 0,9% prema evru, a u isto vreme Narodna banka Srbije na deviznom tržištu neto je kupila 3,2 milijarde evra, od čega u tekućoj 2021. godini 745 miliona evra. Time je Narodna banka Srbije direktno uticala na povećanje deviznih rezervi (i finansijske sigurnosti) Republike Srbije, i to na najzdraviji način, s obzirom na to da kupovina deviza ne stvara nikakvu obavezu u budućnosti.

Postizanje i očuvanje relativne stabilnosti dinara bilo je i ostaje ključno za uspešno ispunjavanje ciljeva za stabilnost cena i za finansijsku stabilnost (rešavanje pitanja problematičnih kredita, rast dinarske štednje na rekordne nivoe). Sve zajedno dalo je punu podršku uređenju javnih finansija i povoljnijim uslovima finansiranja države na domaćem i međunarodnom tržištu, a privredi i građanima izvesnost poslovanja i planiranja.

Uvećane devizne rezerve i njihova ojačana struktura – važan stub stabilnosti

Bruto devizne rezerve su, prema poslednjim raspoloživim podacima (4. avgust 2021), dostigle rekordan nivo i iznosile 14,7 milijardi evra, čime su od avgusta 2012. godine povećane za 4,6 milijardi evra, dok su neto devizne rezerve u istom periodu više nego udvostručene.

Osnažena je i struktura deviznih rezervi, i s tim ciljem Narodna banka Srbije, s Jorgovankom Tabaković na čelu, godinama unazad povećava i učešće zlata u deviznim rezervama. Zlatne rezerve danas iznose 36,7 tona i čine 12,4% deviznih rezervi na kraju jula 2021. godine, dok su krajem 2012. iznosile 15,3 tone, odnosno svega 5,7% ukupnih deviznih rezervi zemlje. Od kraja 2012. godine do danas uvećane su za preko 21 tonu (više nego udvostručene), dok je njihova vrednost utrostručena – sa 0,6 na 1,813 milijardi evra! 

Narodna banka Srbije značajno doprinosi kredibilitetu Srbije u međunarodnoj zajednici

Brojne međunarodne finansijske institucije ocenjuju da Narodna banka Srbije vodi adekvatnu monetarnu politiku. Prilikom podizanja kreditnog rejtinga Srbije na korak do investicionog, kao važne faktore njegovog povećanja rejting agencije navode i rezultate Narodne banke Srbije. Tako agencija Standard and Poor’s duži niz godina navodi da je Narodna banka Srbije kontinuitetom rezultata zaradila kredibilitet i dokazala operativnu nezavisnost. Ocenjuje i da režim deviznog kursa koji sprovodi Narodna banka Srbije doprinosi uspešnom prilagođavanju ekonomije na kretanja u međunarodnom okruženju, kao i da intervencije Narodne banke Srbije na deviznom tržištu doprinose očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti, rastu deviznih rezervi zemlje na rekordni nivo, kao i znatnom produženju ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti. 

Proteklih devet godina obeležene su i uspešnom saradnjom s Međunarodnim monetarnim fondom. U tom periodu, guverner Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, usmerila je saradnju u pravcu izgradnje partnerskog odnosa, koji je danas glavna karakteristika odnosa naše zemlje i ove međunarodne institucije. I uspešnom realizacijom savetodavnih, nefinansijskih aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom putem stendbaj aranžmana iz predostrožnosti (2015–2018), Instrumenta za koordinaciju politike (2018–2021) i u junu 2021. godine zaključenog novog tridesetomesečnog Instrumenta za koordinaciju politike, Srbija šalje jasnu potvrdu međunarodnoj zajednici da sprovodi kredibilnu razvojnu politiku. 

U novembru 2019. godine, tadašnji zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Tao Džang naveo je da je Međunarodni monetarni fond svedok uspeha koji Srbija postiže.

„Srbija je tokom sedam godina, što nije dug period, napravila potpuni zaokret u vođenju ekonomije. Srbija je promenila i model rasta – od rasta koji je nekada bio baziran na neodrživoj potrošnji do rasta koji vode investicije, izvoz i održivi rast potrošnje. U Srbiji centralna banka uživa poverenje i ima veliki uticaj na srpsku ekonomiju, a niska inflacija i stabilan finansijski sektor značajno podržavaju zdrave javne finansije.”

Priliv stranih direktnih investicija i izuzetno niska premija rizika zemlje kao odraz ukupne stabilnosti – monetarne, fiskalne i političke

Pad premije rizika još jedna je potvrda uspeha naše ekonomske politike. Pre devet godina, premija rizika Srbije bila je za 250 baznih poena iznad indeksa EMBI Global za dug u dolarima. Nakon devet godina, premija rizika Srbije ne samo da je smanjena za oko 420 baznih poena već je za oko 180 baznih poena ispod nivoa indeksa EMBI Global za dug u dolarima. 

Ambijent makroekonomske stabilnosti i povoljnih izgleda podsticajan je i za strane direktne investicije, čiji priliv od početka 2013. iznosi 22 milijarde evra. Ove investicije doprinele su rastu produktivnosti u brojnim delatnostima i rastu zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru. NJihova projektna i tržišna rasprostranjenost doprinela je i širenju baze izvoznih proizvoda i tržišta, a od kraja 2012. godine izvoz robe iz Srbije je udvostručen – sa 8,4 milijarde na 16 milijardi evra 2020. godine (koja je bila pod uticajem pandemije), dok ove godine očekujemo da dostigne blizu 20 milijardi evra (rast od oko 140% u odnosu na 2012). Najveći doprinos rastu izvoza daje prerađivačka industrija, u koju je i usmeren najveći deo stranih direktnih investicija.

Veća upotreba dinara i dinarska štednja na rekordnom nivou

Ostvaren je suštinski napredak na planu dinarizacije finansijskog sistema – svi pokazatelji dinarizacije su u poređenju s krajem 2012. znatno povećani i beleže rekordno visoke nivoe:

– Dinarizacija plasmana stanovništvu i privredi, koja je na kraju juna iznosila 38,6%, veća je za 10,6 procentnih poena (28% na kraju 2012);

– Dinarizacija depozita stanovništvu i privredi, koja je na kraju juna iznosila 38,7%, dvostruko je veća (za 19,4 procentna poena) u odnosu na kraj 2012. godine (iznosila je 19,3%);

– Učešće dinara u strukturi javnog duga povećano je za 10,9 procentnih poena, na 30,4%;

– Suštinski je produžena dinarska kriva prinosa – s pet na dvanaest i po godina, emitovanjem dinarskih državnih obveznica, uz visoku tražnju za hartijama najdužih ročnosti.

Dinarska štednja konstantno raste (22% u 2018. i 30% u 2019, 17% u 2020 – uprkos pandemiji virusa korona) i beleži rekordne nivoe, a u julu 2021. godine prešla je nivo od 100 milijardi dinara (100,5 milijardi dinara). U odnosu na kraj 2012. godine, veća je za oko 6 puta. 

Sve zajedno, to su konkretne potvrde veće upotrebe dinara u našem finansijskom sistemu, a time i najbolji dokaz rastućeg poverenja građana u nacionalnu valutu i centralnu banku. 

Narodna banka Srbije je očuvala reputaciju lidera u segmentu razvoja domaćeg finansijskog tržišta. Neposredno nakon izbijanja krize uključili smo dinarske korporativne obveznice domaćih privrednih društava koja ispunjavaju odgovarajuće kriterijume u monetarne operacije za obezbeđenje likvidnosti bankama. Time smo istovremeno postigli dva cilja – podsticanje dinamičnijeg oporavka domaće privrede stvaranjem dodatnog kanala finansiranja, kao i dalje unapređenje domaćeg tržišta kapitala. Emitovanjem dinarskih obveznica domaća preduzeća mogu ostvariti niz prednosti, poput produženja ročnosti obaveza, šireg rasporeda njihovog dospeća, diversifikacije načina finansiranja, uz smanjenje valutnog rizika finansijskih izvora.

Ostvaren dugogodišnji cilj – dinarske obveznice Srbije uključene su u renomirane indekse J.P. Morgan-a

Cilj kojem smo stremili od 2015. godine ostvaren je tokom 2021. godine – J.P. Morgan, jedna od vodećih finansijskih institucija u svetu, uključila je 30. juna 2021. godine tri reperne emisije dinarskih državnih obveznica u svoje renomirane indekse obveznica u domaćim valutama emitovanih od strane razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Uključivanjem u indekse Srbija je postala vidljivija širokom krugu međunarodnih investitora, što doprinosi povoljnijim uslovima finansiranja države i privrede.

Već krajem juna i u prvim danima jula osetili smo brojne pozitivne efekte uključivanja dinarskih obveznica u indekse J.P. Morgan-a. U julu je trgovanje repernim sedmogodišnjim, desetogodišnjim i dvanaestogodišnjim hartijama povećano dva do tri puta u odnosu na jun, a znatna tražnja uticala je na to da se prinos na ove hartije već u prvim danima njihovog uključenja u indekse osetno smanji – u poređenju s podacima od početka juna, prinosi na tri reperne dinarske hartije početkom jula bili su niži u intervalu od 33 do 41 baznog poena. Javljaju se i brojni investitori koji prvi put ulažu na domaćem tržištu.

„Ovo je uspeh na kojem smo dugo radili i koji pokazuje kakvo poverenje je Srbija stekla u međunarodnom okruženju. I ovom odlukom potvrđeno je poverenje stranih investitora u održivost makroekonomskih pokazatelja srpske ekonomije, ali i poverenje u održivost sprovođenja odgovornih ekonomskih politika. Već sada na domaćem finansijskom tržištu direktno osećamo pozitivne efekte ovog uspeha – povećana je tražnja za dinarskim državnim obveznicama koje su uključene u indeks, što je dovelo do značajnijeg rasta njihove tržišne vrednosti”, izjavila je tom prilikom guverner Jorgovanka Tabaković, saopšteno je iz kabineta guvernera.

Siguran kartični sistem, inovativni servisi i lakše, brže i jeftinije usluge

 U odnosu na 2012. godinu broj Dina kartica je udvostručen.

 Unapredili smo nacionalni kartični sistem – DinaCard, uvođenjem nove tehnologije (sve novoizdate kartice se izdaju s čipom) i novih funkcija kartice (plaćanje na rate debitnom karticom kao zamena za ček i podizanje gotovog novca uz kupovinu na svim benzinskim stanicama NIS Petrol i Gasprom u našoj zemlji).

• Svakodnevno se povećava broj trgovaca koji omogućavaju plaćanje Dina karticom na internetu (trenutno preko 1.200 trgovaca). Ostvarili smo izvanrednu saradnju s međunarodnim kartičnim sistemima UnionPay i Discover i na taj način nastavili da unapređujemo prekograničnu upotrebu nacionalne platne kartice. 

 Među prvima u Evropi i svetu razvili smo sistem za instant plaćanja – IPS NBS sistem, kojim je građanima i privredi omogućeno da plaćaju bilo gde i bilo kada uz prenos novca na račun primaoca za svega nekoliko sekundi. Prvi smo u Evropi omogućili instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima po modelu četvorostranog sistema.

• U julu 2021. godine pokrenuli smo novu internet prezentaciju – IPS NBS (https://ips.nbs.rs), kao svojevrstan vodič kroz instant plaćanja, najbrži, najsigurniji i najsavremeniji način plaćanja. Prosečan dnevni broj transakcija koji se obradi u IPS NBS sistemu iznosi oko 108 hiljada plaćanja, a od početka rada IPS NBS sistema izvršeno je oko 55,5 miliona transakcija, ukupne vrednosti preko 517 milijardi dinara. Prosečan broj transakcija građana i privrede koji se na nedeljnom nivou obradi u svih šest sistema Narodne banke Srbije iznosi preko 6,5 miliona.

 Građanima i privredi smo pružili jednostavan model plaćanja računa za mesečne obaveze skeniranjem NBS IPS QR kôda na računima koje izdaju pružaoci komunalnih i drugih usluga, putem aplikacija za mobilno bankarstvo.

 Standardizovali smo terminologiju i izveštaje koje banke daju građanima i privredi u vezi s platnim uslugama, a na internet prezentaciji Narodne banke Srbije dostupni su podaci za lako i brzo poređenje naknada za platne usluge kod različitih pružalaca platnih usluga (https://ppu.nbs.rs/WebSite/).

 Pojednostavljene su administrativne procedure u slučaju odluke korisnika da promeni pružaoca platnih usluga i garantovano je pravo svakom građaninu na platni račun sa osnovnim uslugama, koje uključuju i korišćenje digitalnih platnih usluga.

 Omogućili smo zaključivanje ugovora na daljinu i uz pomoć video-identifikacije korisnika. Broj zaključenih ugovora na daljinu u 2020. godini povećan je za 61,5% u odnosu na 2019. godinu, dok rast broja ugovora zaključenih uz pomoć video-

-identifikacije korisnika u istom periodu iznosi 100%.

 Omogućili smo podršku startap kompanijama i u razvoju inovacija u oblasti plaćanja, putem mehanizma za testiranje inovativnih rešenja u oblasti platnih usluga – tzv. Regulatory sandbox, koji se sprovodi u saradnji s Narodnom bankom Srbije.

 Usluga Moji podaci za moju banku, koja je sredinom jula 2021. godine ponuđena preko portala e-Uprave rezultat je saradnje Vlade, Narodne banke Srbije i banaka. Umesto da podatke i dokumenta koji su neophodni za podnošenje zahteva za kredit građani pribavljaju idući od šaltera do šaltera državnih institucija, sada to mogu da urade na jednostavan način, u elektronskom obliku, uz pomoć dva klika. 

Rast bezgotovinskih plaćanja i niže naknade za platne usluge

U odnosu na 2012. godinu:

 Broj korisnika kojima je omogućeno korišćenje elektronskog bankarstva porastao je za 260,5%;

 Broj korisnika kojima je omogućeno korišćenje mobilnog bankarstva porastao je za 32,8 puta; 

 Međubankarske naknade snižene su pet do šest puta – s prosečnih oko 1% na 0,2% od iznosa transakcije;

 Prepolovljene su trgovačke naknade (koje trgovac plaća banci za prihvatanje platne kartice) – s prosečnih preko 2% na oko 1% od iznosa transakcije.

Očuvana i ojačana stabilnost finansijskog sektora

To što smo stalno unapređivali regulatorni i supervizorski okvir za banke, koji je po svemu u skladu s najboljim međunarodnim standardima i praksama i ekvivalentan najuspešnijim evropskim državama, omogućilo je da sve regulatorne aktivnosti u vreme korone budu usmerene na podršku građanima i privredi. 

Među prvim centralnim bankama u Evropi usvojili smo propise kojima je omogućen zastoj u otplati obaveza dužnika – putem dva moratorijuma omogućili smo svim građanima i privrednicima olakšicu u momentu kada je bila najpotrebnija, da lakše prebrode krizu. Preko 90% njih u slučaju prvog, odnosno preko 80% dužnika u slučaju drugog moratorijuma iskoristilo je mogućnost zastoja u otplati obaveza. Pored toga, u decembru 2020. godine usvojili smo mere kao podršku građanima i privredi koji usled pandemije virusa korona ne mogu da izmiruju obaveze prema banci. Narodna banka Srbije je u 2020. godini donela i mere kojima se građanima olakšava pristup stambenom kreditiranju, posebno za kupce prvog stana, kao i druge vrste olakšica. 

Rešeno je i nasleđeno pitanje problematičnih kredita – i to kao kombinacija sistemskog pristupa u njihovom rešavanju i rezultata na makroekonomskom planu. S obzirom na razmeru ovog problema, odnosno zatečeno učešće problematičnih kredita od oko 20% (petina aktive bankarskog sektora), njihovo smanjenje na 3,6% do juna 2021. godine, a uprkos pandemiji, jeste rezultat koji prepoznaju svi. Veći kvalitet aktive bankarskog sektora znači i veću mogućnost za zdravu kreditnu aktivnost kojom se podržava privredni rast i zaposlenost.

U decembru 2019. godine Evropska komisija je potvrdila i da su naši supervizorski i regulatorni zahtevi ekvivalentni evropskim kada je reč o tretmanu izloženosti u skladu sa evropskom Uredbom o kapitalnim zahtevima. Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nije članica Evropske unije, a koja je uključena na listu zemalja za koje je moguć preferencijalni tretman za ulaganja. Takva odluka Evropske komisije znači dodatni nivo poverenja za investitore i dodatni podsticaj za razvoj našeg dinarskog finansijskog tržišta. Manji zahtevi za određena ulaganja banaka koje posluju u Evropskoj uniji mogu dodatno da stimulišu dugoročnija i još veća ulaganja u Srbiju, što može da poveća zaposlenost i kvalitet usluga.

Devizni i kreditni poslovi 

Kamatne stope na kreditna zaduženja rezidenata Republike Srbije u inostranstvu znatno su smanjene tokom devet godina – prosečna ponderisana kamatna stopa za prvih šest meseci 2021. godine za 2,4 puta je niža od prosečne ponderisane kamatne stope u 2012. godini, što je dodatna potvrda dosadašnjim aktivnostima Narodne banke Srbije i podsticaj i za buduće projekte.

Preuzimanjem kontrole deviznog i menjačkog poslovanja rezidenata i nerezidenata od 1. januara 2019. godine, kao i izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, Narodna banka Srbije je i dodatno proširila svoje nadležnosti na planu očuvanja finansijske stabilnosti Republike Srbije. 

Narodna banka Srbije i proces evropskih integracija – otvorena sva poglavlja kojima rukovodimo

Posvećenost evropskim integracijama Srbije, Narodna banka Srbije pokazuje od samog početka procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji 2014. godine. Rad u okviru 11 pregovaračkih grupa predstavlja najveći broj poglavlja u kojima jedna centralna banka učestvuje. Odluka da vodimo pregovore u najvažnijim ekonomskim poglavljima – Finansijskim uslugama (pregovaračko poglavlje 9) i Ekonomskoj i monetarnoj politici (pregovaračko poglavlje 17), kao i da budemo drugonadležna institucija u Slobodnom kretanju kapitala i Statistici, uz aktivno učestvovanje u radu još sedam pregovaračkih grupa, stavlja Narodnu banku Srbije na važno mesto i u okviru evropskih integracija, posebno u domenu makroekonomskih i finansijskih politika. 

Sva poglavlja kojima Narodna banka Srbije rukovodi ili je drugonadležna otvorena su. 

Narodna banka Srbije ima značajno učešće i u izradi strateškog nacionalnog dokumenta – Program ekonomskih reformi, uz aktivno učešće guvernera u godišnjem ministarskom dijalogu o ekonomskoj politici između Evropske unije i Zapadnog Balkana i Turske. Tokom dijaloga Evropska centralna banka i Evropska komisija u kontinuitetu ocenjuju da Narodna banka Srbije vodi adekvatnu monetarnu politiku, u skladu s režimom ciljanja inflacije, i da je svojim merama znatno ojačala finansijski sistem. Tokom poslednjeg dijaloga, u julu 2021. godine ocenili su i da je, reagujući blagovremeno i snažno, Narodna banka Srbije značajno podržala brz ekonomski oporavak u Srbiji tokom pandemije i očuvanje ukupne stabilnosti. 

Reformski zakoni i regulatorna rešenja 

Brojnim regulatornim aktivnostima omogućili smo:

– modernizaciju u pružanju platnih usluga u zemlji i sa inostranstvom i veću konkurenciju na tržištu platnih usluga (Zakon o platnim uslugama i izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju); 

– ujednačavanje, snižavanje i veću transparentnost troškova u vezi sa obavljanjem plaćanja građana i privrede (Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica); 

– veću zaštitu i poboljšanje položaja korisnika finansijskih usluga (izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga), posebno u uslovima sve većeg korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija (Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu); 

– stvaranje ekosistema za inovativna rešenja na tržištu digitalne imovine i njegov pravilni razvoj (Zakon o digitalnoj imovini); 

– promenu okvira za restrukturiranje banaka koji obezbeđuje kontinuitet kritičnih funkcija banke uz potpunu zaštitu deponenata i najmanji trošak za državu (izmene i dopune Zakona o bankama); 

– uvođenje finansijskih kolaterala po međunarodnim standardima na domaćem finansijskom tržištu, kojima se unapređuje pravna sigurnost i efikasnost u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu, smanjuje kreditni i sistemski rizik (Zakon o finansijskom obezbeđenju). 

Značajne zakonodavne aktivnosti Narodne banke Srbije, u saradnji s drugim nadležnim organima, omogućile su unapređenje pravnog okvira kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, a uz uvažavanje upotrebe savremenih tehnoloških sredstava u finansijskom sektoru (npr. uređenje postupka video-identifikacije klijenata). Istaknuta uloga Narodne banke Srbije u ovoj oblasti prepoznata je i u najvišim ocenama usklađenosti s međunarodnim standardima koje su relevantne međunarodne institucije (FATF i Manival) dale ne samo propisima kojima se uređuje poslovanje finansijskih institucija koje nadzire Narodna banka Srbije već i efikasnosti njihove primene.

Unapređujemo instituciju ljudskim kapitalom, jer bez ljudi ne može biti ni institucija, ni napretka

„Svi važni rezultati Narodne banke Srbije u funkciji su jednog cilja – da gradimo bolju i uspešniju zemlju za nas i našu decu. Stremeći ka tom cilju, prihvatili smo se možda i najvažnijeg posla – da gradimo ljude. I zbog toga ostajemo otvoreni za najbolje, za mlade, za inovativne”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Uprkos sve većoj potražnji za talentima na tržištu zasnovanom na znanju, uspeli smo da se izborimo za najbolje i budemo njihov prvi izbor. Zaključili smo 15 memoranduma o poslovnoj saradnji s visokoobrazovnim institucijama u Republici Srbiji, kao i šest memoranduma s fakultetima iz Republike Srpske. Preko 600 studenata je imalo priliku da se putem stručne prakse upozna s ključnim poslovnim procesima centralne banke. Ove godine prvi put je studentima sa Univerziteta u Prištini, s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, omogućeno da svoja teorijska znanja stečena tokom studija upotpune praktičnim radom, na tradicionalnoj letnjoj praksi. 

„Naši ciljevi su definisani zakonom – cenovna i finansijska stabilnost, uz podršku ekonomskoj politici. Stabilnost koju devet godina u kontinuitetu obezbeđujemo donosi korist za sve – građane i privredu, izvoznike i uvoznike, investitore i potrošače i, kao takva, stabilnost je ključni preduslov za lakše planiranje, visok i održiv rast i sigurnu budućnost. Ostaćemo i najpouzdaniji partner našoj državi u borbi za dalje jačanje naše ekonomije i podsticajne uslove poslovanja za našu privredu. Na nama je da obezbedimo makroekonomsku stabilnost i jednak tretman svim investitorima, jer mi nemamo privilegiju ni razloga da merimo bilo kojim drugim kriterijumom osim boljim životnim standardom naših građana i održivim rastom naše zemlje. Investicije rasprostranjene po zemljama i privrednim granama garant su naših ciljeva, koji su zapisani u preambulama najuglednijih i najznačajnijih međunarodnih institucija. Zbog toga nastavljamo da radimo kao i do sada – u korist naših građana i privrede, što znači čuvanjem stabilnosti i donošenjem i sprovođenjem mera koje unapređuju svakodnevni život”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.