Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Zdrava konkurencija nije na odmet

Mladi i uspešni ljudi: Danijela Miljković
Piše: Vesna Zdravković

Danijela Miljković je mlada kozmetičarka koja je još iz srednjoškolskih dana izabrala svoj profesionalni put. Počela je kao maser terapeut da bi kasnije obavljala i ostale kozmetičke usluge. Naša sagovornica je uporna, kreativna, edukuje se, kontinuirano radi na sebi i kaže da samo stalno ulaganje u posao doprinosi da usluga bude kvalitetna, a korisnici kozmetičkih tretmana zadovoljni.

Mezoporacija, mikrodermoabrazija, ultrazvučne špatule, hemijski pilinzi i biorevitalizacija samo su neki od tretmana kože kojima se poslednje četiri godine posvetila Danijela Miljković. Naša sagovornica ima trideset pet godina. Mama je dve devojčice, a već 15 godina je u svetu kozmetike koja nudi širok spektar mogućnosti. Zato je važno ne rasplinuti se nego se opredeliti za konkretnu oblast. Sve je počelo još u srednjoj školi. Posao tehničara za hidrogradnju nije joj bio suđen. Kao srednjoškolka pokazala je interesovanje za tretmane masaže. Završila je tečaj kod jednog od naših najboljih terapeuta. I tako je počelo...

- Pre sedamanaest godina upoznala svog sadašnjeg supruga. On je tada držao frizerski salon na Slaviji koji ima dugu tradiciju, jer se i suprugova majka bavila istim poslom. Preselili smo se na Vračar i odmah po završetku srednje škole počela sam da radim. Masaže su mi u početku bile primarne, ali sam radila i depilacije, pedikir, manikir, nadogradnja trepavica, japansko iscrtavanje, a pokazala sam i interesovanje za tretmane lica. Stalno sam išla korak dalje, prolazila obuke i učila o svemu što je novo u kozmetici. Važni su upornost, strpljenje, praksa i naravno ljubav.

Krug stalnih klijenata

Posle par godina Danijela Miljković je shvatila da je ipak napravila pravi izbor profesije. Ostalo je još da iz mnoštva mogućnosti u kozmetici izabere jednu. Danijelina kreativnost i želja da proba sve usmerili su je na pravi put. Odlučila je da se bavi aparaturnom negom lica. To je, objašnjava sagovornica kombinacija struje i kozmetike. Dodaje da nije lako doći do aparata koji koštaju između dvadeset i pedeset hiljada evra. Tu dolazimo do pandemije i poslovanja.

- Pandemije nije u tolikoj meri poremetila rad, nekako funkcionišemo. Izgubili smo klijente, naše ljude koji žive u inostranstvu, a preko godine dolaze na par meseci u Srbiju. Neki klijenti nisu dolazili nekoliko meseci. Bilo je i zahteva da na tretman dođu prvi, neki su tražili da se salon provetrava, dok je bilo i zahteva da se ne nosi obična maska. Svako ima pravo da se plaši i da želi da se zaštiti. Uprkos svemu neko ko dobro radi svoj posao ima iza sebe i krug svojih stalnih klijenata.

Sagovornici je samo smetalo što je u vreme zatvaranja zbog korone najveći udar bio na kafiće, restorane, kozmetičke i frizerske salone, teretane. Kao da su ti prostori leglo zaraze, a u stvari su to mesta na kojima se i pre pandemije vodilo računa o higijeni.

Ona ističe i da je u Srbiji teško biti preduzetnica, jer se samo povećavaju zahtevi i sve poskupljuje.

- Evo recimo računi za struju su sve veći. Pre tri godine struju sam plaćala 6.000, sada računi iznose 11.000 dinara. Poskupljuju i cene kozmetčkih proizvoda koji su i inače preskupi, a mi smo poslednja karika u tom lancu tako da je nama najteže da podignemo cenovnik. Svaki tretman lica trebalo bi da košta od 50 evra pa naviše, a trenutne cene su daleko niže.

- Ima previše frizerskih i kozmetičkih salona u Beogradu - smatra Danijela Miljković.

Jednostavno svuda niču, a problem prave i oni koji usluge nude po stanovima. Sagovornica još naglašava da se tako gubi i na kvalitetu posla, ali ipak misli da zdrava konkurencija nikad nije na odmet. Ima posla za svakoga i svako može da zaradi i opstane, baš zato što saloni nude različite kozmetičke usluge.

Kontinuirana nega

Pitali smo Danijelu ko najčešče dolazi u kozmetički salon, da li su to isključivo žene ili ima i muškaraca i kojeg su uzrasta.

- Dolaze žene i muškarci svih uzrasta. Stariji muškaraci rade tretmane lica, dok mlađi muškarci traže uglavnom masaže, pedikir, a sve popularnija je i depilacija grudi. Generalno i muškarci počinju više da vode računa o svom izgledu. Što se tiče žena ima onih koje se sređuju redovno, ali ima i onih koje bi da periodično izgledaju bolje od glave do pete. Leti, pred odmor i odlazak na more je prava pomama za raznim tretmanima.

Koža je organ koji se konstantno obnavlja, što znači da mora da se kontinuirano neguje, ističe sagovornica. Nije dovoljno uraditi pred odmor deset anticelulit masaža i tako rešiti problem. Ne mogu se zadebljanja na stopalima ukloniti korišćenjem kreme. Izgled kože ne može se promenti ma koliko u nju ubrizgali hijelurona ili botoksa. Pri tome treba voditi računa o ishrani, unosu tečnosti, spoljašnjim uticajima, hormonima, količini spavanja. Koža se neguje već od puberteta. Savet je da kod kuće uvek imata mleko, losion ili tonik prilagođen tipu kože.

- U posao je potrebno stalno ulagati i truditi se da se klijentima obezbedi najkvalitetnija moguća usluga. Ne možeš samo prodati uslugu, već je važno videti boljitak - priča Danijela Miljković, kozmetičarka i kaže da nema veće satisfakcije nego kada vidite da vaš klijent iz salona izlazi zadovoljan.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu