Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Od bidermajera do Mediale

Kulturno nasleđe
Foto: Vesna Zdravković
Piše: Vesna Zdravković

Istorijski muzej Srbije vredi posetiti narednih dana, jer se u delu muzejskog prostora oseća duh srpskog slikarstva 19. i 20. veka. Publici su dostupni portreti, pejzaži, istorijske kompozicije, preko 200 dela pre i između dva svetska rata, kao i socijalistički period. Među njima se nalaze i mnoga umetnička dela koja će javnost moći prvi put da vidi.

Zbirka Istorijskog muzeja Srbije koja pokriva dva veka broji preko 4.000 eksponata. Muzej je tokom gotovo šest decenija postojanja prikupljao umetnička dela putem poklona, otkupa i porudžbina. Njihova prezentacija započeta je pre 25 godina. Tada su prikazane skulpture, a sada je javnosti dostupno 212 dela rađena u tehnici ulja. Izložba „Od bidermajera do Mediale – Slikarstvo 19. i 20. veka“ je jedna priča koja u stvari pokriva donekle hronologiju, donekle teme. Prostor u kojem se nalaze slike podeljen je na nekoliko segmenata, rekla je za Srpsku ekonomiju autorka izložbe Tijana Jovanović Češka.

- U prvom delu je religiozno slikarstvo, istorijski portet kao istorijski izvor, onda smo prešli na dinastiju Obrenović, Karađorđević, ratove koje su vodili, znači Balkanske, Prvi i Drugi svetski rat. Izdvojili smo pejzaže i portrete građanskih porodica između dva rata. Prikazano je slikarstvo u zarobljeničkim logorima u vreme Drugog svetskog rata gde smo predstavili autore koji su nedovoljno poznati javnosti. Sledi socijalistički posleratni period slikarstva i završavamo „Medialom“ koja ima značajan broj slika kod nas.To je ta neka gornja granica u vremenu koje prikazujemo. Posle dolazi apstrakcija i neki drugi pravci koje ne pokrivamo zato što smo uvek tematski bili usmereni da ilustrujemo određene istorijske teme.

Originalne slike, skice i kopije

Muzejska savetnica nam otkriva neka manje poznata dela. Na primer, pejzaže Marka Murata, zatim zbirku od 12 slika „Devojke u narodnim nošnjama“ Salvata Valtanackog koje je umetnik najverovatnije radio za dvor. Tijana Jovanović Češka kaže da se o njemu relativno malo zna. Pretežno je stvarao u Dubrovniku i učestvovao je u nekim ruskim izložbama u Beogradu i Srbiji. Muzej je njegove slike uspeo da nabavi u relativno skorom periodu i to po ceni za koju se može reći da je kao poklon. Sagovornica dodaje da su njegova dela u inostranstvu veoma skupa i da dostižu astronomske cifre. Zanimljiv je portret Milana Grola, književnika, političara i dugogodišnjeg dramaturga i upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu.

tematskom pogledu na izložbi dominiraju portreti razlčitih kategorija – ustanički, dinastički, vojni, vladarski, građanski, portereti rađeni u seoskim sredinama,kao i dečji. Vrednost izložbe daje više od stotinu originalnih slika, kao i skica i kopija slikara Arsenija Petrovića, Uroša Kneževića, Stevana Aleksića, Živorada Nastasijevića, Paje Jovanovića, Uroša Predića, Đorđa Krstića, Stevana Todorovića, Branislava Mirkovića, Miodraga Miće Popovića, umetnika okuplljenih u grupi „Mediala“.

Podrška Ministarstva kulture i informisanja

Izložba u Istorijskom muzeju Srbije realizovana je uz podršku Ministarsva kulture i informisanja. Ministarka Maja Gojković istakla je na otvaranju da osim što govore o vrednom kulturnom nasleđu i bogatoj istoriji našeg naroda i države izložena dela govore i bitnom uticaju savremenih evropskih i svetskih tokova na rad gotovo svih naših značajnijih slikara u prethodna dva veka. Tako su srpski umetnici bili važan deo svetske kulturne scene.

Ministarka kulture i informisanja je još navela da su zahvaljujući nedavnim akvizicijama publici dostupni portret kralja Aleksandra Karađorđevića, rad Spiridona Bocarića, portret kraljice Marije Karađorđević, nepoznatog autora, kao i nekada zabranjena slika Miodraga Miće Popovića "7. juli – Ustanak 1941."

Ocenila da je veoma važno da najširoj javnosti budu predstavljeni, ne samo radovi koji su iz ideoloških ili nekih drugih razloga bili nedostupni, već i brojne slike i druga dela iz bogatih zbirki koje se čuvaju u depoima naših muzeja.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu