Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Đubrivo za cveće praviće od smeća

Projekat u Gornjem Milanovcu
Srpska ekonomija

Novi model upravljanja otpadom zasnovan na održivom razvoju i cirkularnoj ekonomiji realizovaće se u Gornjem Milanovcu saradnjom lokalnog javno-komunalnog preduzeća sa kompanijom „Novamont“ i JKP „Kontarina“ iz Italije. To će omogućiti Gornjem Milanovcu da već uspešan model upravljanja otpadom italijanskih preduzeća u svetu, primeni u svojoj sredini i postane opština za primer celoj Srbiji jer, podaci pokazuju da se tri miliona tona komunalnog otpada stvori godišnje u Srbiji, a od te količine 48,4 odsto je organski otpad, objavila je Privredna komora Srbije. 

Prerada otpada „na italijanski način“ omogući će JKP „Gornji Milanovac“ da pravi i prodaje kompost i time ostvari dodatni prihod, kaže Ivan Lazić, direktor JKP.  

„Italijanski model nudi i rešenja za biorazgradivi otpad kako ne bi završavao na deponijama. Sprečava se eventualna havarija zbog zapaljivog biogasa koji se stvara na deponijama bio-otpada, produžava vek sanitarnoj deponiji, a s druge strane, kompost od biorazgradivog otpada može da se iskoristi za prihranjivanje cveća, drveća i biljaka na javnim površinama“, kaže Lazić.

Lokalno komunalno preduzeće, inače, od 2017. radi sa Opštinom i Kalencelarijom za zaštitu životne sredine na promociji razdvajanja otpada, na papir i karton, plastiku i komunalni otpad.

Uz bolji model upravljanja, otpad postaje novi proizvod – organsko đubrivo za poboljšanje kvaliteta vode, zemljišta, kontrolu korova, štetočina i bolesti. 

Očekuje se i smanjenje pritiska na deponije i troškova odlaganja otpada, novi izvor prihoda od prodaje komposta, novi posao i tržište za domaće proizvođače kesa, ističe Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije.

Saradnju sa „Novamontom“, svetskim liderom u proizvodnji kompostabilne biorazgradive plastike, Udruženje je uspostavilo da bi članicama obezbedilo pristup novim tehnologijama, sirovinama i modelima poslovanja koji doprinose da se proizvodnja prilagodi regulativi EU.

„Članicama smo obezbedili transfer tehnologije, obuku i probnu sirovinu. Nekoliko naših proizvođača već je počelo proizvodnju kesa, boje za plastiku u obliku granula, i drugih proizvoda od kompostabilne biorazgradive plastike ovog proizvođača“, rekao je Stevanović.

Otvaranjem Klastera 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje, time i četiri nova pregovaračka poglavlja, Srbija je dobila vetar u leđa pridruživanju Evropskoj uniji. PKS učestvuje u brojnim projektima iz domena zaštite životne sredine i pruža podršku privredi u procesu prilagođavanja politici i ciljevima EU u ovim oblastima.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu