Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Beograd kupio u Nemačkoj planove enterijera Novog dvora iz 1914. godine

Beograd
Foto: Kancelarija za saradnju s medijima
Srpska ekonomija

Grad Beograd i Muzej grada Beograda kupili su u Nemačkoj dragocen i tek nedavno otkriven plan dizajna enterijera srpske kraljevske palate (Interior Design Plans of the Serbian Royal Palace), koji su izradili nemački dizajner August Boze i njegova supruga Elza Boze iz Vajmara, objavio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

– Projekat je naručio i platio kralj Petar I Karađorđević. To je dvotomni album sa 50 akvarela i 80 crteža grafitnom olovkom na specijalnom japanskom papiru. Trebalo je da album bude poslat u Srbiju u leto 1914. godine, ali je izbio Prvi svetski rat i tako je ostao u Nemačkoj. Novi dvor, u kojem se danas nalazi Predsedništvo Republike Srbije, čija je gradnja započeta 1911. godine, a završena 1922. godine, nikada nije uređen po ovom projektu. Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik a potom i kralj, posle Prvog svetskog rata od Nemaca, omraženih neprijatelja iz Velikog rata, nije hteo enterijer svog dvora. Posao uređenja enterijera Novog dvora dobila je i završila francuska kompanija „Bezije” – objasnio je Vesić.

Vesić je rekao da će plan dizajna enterijera Novog dvora biti deo postavke Muzeja grada Beograda, napomenuvši da će Beograd nastaviti da kupuje i vraća srpsko kulturno blago koje se nalazi u svetu, javlja Beoinfo. 

– Muzej grada Beograda prati tržište umetničkih dela u svetu gde god se pojavljuje srpsko kulturno blago. Ako naše institucije smatraju da su za nas ti umetnički predmeti dragoceni, mi pokušavamo da ih kupimo i vratimo u Beograd. Tako smo uradili i sa kolekcijom slika iz „Jugoeksporta”, koju su pokušali da prodaju u bescenje, a sada je u vlasništvu Beograđanki i Beograđana – rekao je Vesić.

On je dodao da je suviše „kulturnog blaga odneto, oteto ili prodato iz našeg grada u inostranstvo protekla dva veka”. 

– Politika Grada Beograda, na kojoj insistiram, jeste da u naš grad vraćamo naše oteto ili odneto kulturno blago. Srećan sam što u tome uspevamo – poručio je Goran Vesić.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu