NBS ispunjavala ciljeve u interesu građana i privrede

Narodna banka Srbije i u 2021. godini ispunjavale je ciljeve u interesu građana i privrede. Urađeno je mnogo i tokom 2021. godine, koja će takođe ostati zapamćena kao pandemijska godina.

„Srbija je još početkom 2021. godine, pre mnogih drugih zemalja u regionu i Evropi, prestigla pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti i u nastavku godine našla se na putanji snažnog i održivog privrednog rasta, uprkos brojnim izazovima iz međunarodnog okruženja. Uspešnom savladavanju tih izazova doprinela je i Narodna banka Srbije pravovremenim i efikasnim merama i aktivnostima, koje su bile u punoj koordinaciji s merama Vlade Republike Srbije. Kada se sagledaju brojne neizvesnosti i izazovi iz međunarodnog okruženja s kojima smo se suočavali tokom druge pandemijske godine, koji su zahtevali našu stalnu budnost, opreznost, ali i proaktivnost, kao i ono što smo postigli i očuvali u takvim okolnostima, možemo biti više nego zadovoljni”, ocenjuje guverner Jorgovanka Tabaković, govoreći o rezultatima rada Narodne banke Srbije u 2021. godini.

Sačuvano poslovno i potrošačko poverenje

Uprkos brojnim izazovima uzrokovanih pandemijom, Narodna banka Srbije nije dozvolila da makroekonomska stabilnost bilo kog trenutka bude dovedena u pitanje. Nakon izuzetno niskog nivoa u 2020. godini, inflacija je u 2021. godini privremeno povećana u Srbiji i u gotovo svim drugim zemljama u svetu, saopštila je NBS. Osnovu kretanja inflacije u 2021. godini činili su privremeni faktori, pre svega snažan rast svetskih cena energenata i hrane, kao i troškovni pritisci usled zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

„Po prestanku delovanja faktora iz međunarodnog okruženja koji su vodili inflaciju u 2021. godini, odnosno sa stabilizacijom svetskih cena energenata i hrane, postepenim rešavanjem problema zastoja u globalnim lancima snabdevanja i dolaskom nove poljoprivredne sezone, od drugog tromesečja 2022. godine očekujemo da inflacija uspori i da se vrati u granice cilja sredinom godine”, ističe guverner Jorgovanka Tabaković.

U prilog tome govori i niska i stabilna bazna inflacija, koja se kreće oko centralne vrednosti cilja od 3%, što ukazuje na to da nema značajnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje. Važno sidro koje održava baznu inflaciju na niskom nivou jeste očuvana relativna stabilnost deviznog kursa. U prilog tome govore i inflaciona očekivanja, koja su nastavila da se kreću u granicama inflacionog cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%), što pokazuje da i tržišni učesnici aktuelnu višu inflaciju percipiraju kao privremenu. Tome u prilog govore i srednjoročna očekivanja za dve i tri godine unapred, koja su na centralnoj vrednosti cilja Narodne banke Srbije (3,0%) kod finansijskog sektora i u rasponu od 2,5% do 3,0% kod privrede.

Niska bazna inflacija       

Očuvana je relativna stabilnost kursa dinara prema evru, kao važno sidro ukupne makroekonomske stabilnosti

I u 2021. godini, Narodna banka Srbije očuvala je relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, pažljivo prateći faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji mogu da utiču na kretanja na domaćem deviznom tržištu, kako bi reagovala pravovremeno, odmereno, oprezno, ali i objektivno, kako na strani kupovine, tako i na strani prodaje deviza. 

Narodna banka Srbije je svojim aktivnostima na deviznom tržištu doprinela izvesnosti poslovanja i planiranja, očuvanju poverenja u domaću valutu i održavanju finansijske i celokupne makroekonomske stabilnosti naše zemlje. U periodima pojačanih pritisaka ka jačanju domaće valute, koji su preovladavali tokom većeg dela godine, kupovali smo devize i na taj način doprineli povećanju deviznih rezervi, jačajući sopstveni potencijal da odgovorimo na eventualno pojačanu neizvesnost u domaćem ili međunarodnom okruženju, objavila je NBS. Kada je to bilo potrebno, pre svega u poslednjem tromesečju, kada se ispoljio sezonski efekat pojačanog uvoza energenata, ali i efekat rasta cena energenata na svetskim tržištima, koristili smo prethodno izgrađene rezerve, pri čemu smo našim aktivnostima na deviznom tržištu i ove godine doprineli njihovom uvećanju.

Stabilan kurs dinara prema evru kao važno sidro ukupne makroekonomske stabilnosti

Devizne rezerve povećane su za oko tri milijarde evra, uz zlatne rezerve na rekordnom nivou

Bruto devizne rezerve, zaključno sa novembrom, povećali smo za oko 3,0 milijarde evra (rast od 22%) i iznosile su 16,5 milijardi evra.

Trećina tog rasta rezultat je aktivnosti koje je NBS sprovodila na deviznom tržištu, odnosno efekta povećanja kroz intervencije kupovinom deviza (što je najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva zaduživanje niti druge obaveze u budućnosti). 

I u ovoj godini, povećane su zlatne rezerve (za 1,7 tona, na rekordne 37,2 tone), a sve zlato iz inostranstva uspešno smo vratili u trezore Narodne banke Srbije. Vraćeno je ukupno 13 tona zlata, kao dodatna garancija postignute finansijske stabilnosti.

Još povoljnijim finansijskim uslovima podržan je rast kreditne aktivnosti, a time i rast ekonomske aktivnosti i zaposlenosti

Narodna banka Srbije je i tokom 2021. godine obezbedila izuzetno povoljne uslove finansiranja za privredu i građane što je dalo značajan doprinos snažnom rastu privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Opreznim smanjivanjem stepena ekspanzivnosti monetarne politike u uslovima kada je kretanje inflacije vođeno spoljnim faktorima na strani ponude, omogućeno je da uslovi finansiranja ostanu izuzetno povoljni – kamatne stope na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu bile su blago niže nego krajem 2020. i u novembru su iznosile 3,0% za privredu i 8,3% za stanovništvo.

Obezbeđujući povoljne uslove finansiranja, Narodna banka Srbije je omogućila da kreditna aktivnost nastavi da i ove godine bude značajan izvor finansiranja investicija i potrošnje, o čemu svedoči stopa rasta kredita privredi i građanima od 9% međugodišnje u novembru. 

Povoljni uslovi finansiranja i rast kreditne aktivnosti doprinosili su snažnom rastu privredne aktivnosti, koji je od početka godine bio brži od očekivanja. „Naša ekonomija se oporavila u relativno kratkom vremenskom periodu i nivo pre pandemije prestigla već u prvom tromesečju 2021. godine. Pritom, zahvaljujući povoljnoj makroekonomskoj perspektivi zemlje, visokom prilivu stranih direktnih investicija i efektima investicija iz prethodnog perioda, procene za rast Srbije u 2021. godini konstantno smo revidirali naviše, što su činile i relevantne međunarodne institucije”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković. 

Makroekonomska i finansijska stabilnost očuvala je i status Srbije kao poželjne investicione destinacije

Priliv stranih direktnih investicija prema poslednjim podacima iznosio je oko 3,6 milijardi evra, tako da smo se po prilivu SDI približili rekordnoj 2019. godini. Priliv stranih direktnih investicija je ostao rasprostranjen i, kao i ranijih godina, u najvećoj meri usmeren u izvozno orijentisane sektore. Ovako visoki nivoi stranih direktnih investicija, kojima se sedmu godinu zaredom obezbeđuje puna pokrivenost deficita tekućeg računa platnog bilansa, znatno doprinose i održivosti eksterne pozicije zemlje.

O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i poboljšanje izgleda za povećanje kreditnog rejtinga od strane rejting agencije Standard & Poors, čime smo se praktično našli na pola koraka od dobijanja investicionog rejtinga. Među važnim faktorima za donošenje ovakve odluke koja nas blisko približava investicionom rejtingu jeste i kredibilan okvir monetarne politike i očuvana finansijska stabilnost. 

Na pola koraka do cilja – investicioni rejting uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije

„Narodna banka Srbije je u svakom mogućem segmentu ostala pouzdan i ravnopravan partner Vladi Republike Srbije. Uspešna saradnja i puna koordinacija su prave reči za naš odnos u Srbiji, kao i uslov za odgovorno vođenje ekonomske politike, a time i očuvanje makroekonomske stabilnosti i povoljne makroekonomske perspektive zemlje”, zaključuje guverner Jorgovanka Tabaković.

Dinarska štednja dostiže nove rekordne nivoe

Dinarska štednja je nastavila dinamičan rast i u 2021. godini povećana je za 12%, na novi rekordni nivo od oko 104 milijarde dinara. Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji takođe je povećano, što je još jedna potvrda da je poverenje građana u dinar i domaći bankarski sistem očuvano i u periodu pandemije. Dinarska štednja danas je šest puta veća nego na kraju 2012. godine.

Dinarska štednja je na rekordnom nivou i šest puta je veća u odnosu na 2012. godinu

Većoj finansijskoj stabilnosti doprinosi i sve veća upotreba dinara u finansijskom sistemu – dinarizacija, koja je u 2021. zabeležila rekordno visoke nivoe ili se kretala blizu njih.

Najznačajniji napredak u 2021. ostvaren je kod dinarizacije plasmana privredi i stanovništvu, koja se kreće blizu 39%. Povećanje ovog pokazatelja posebno je intenzivno u poslednje dve godine (za preko 15 procentnih poena), dobrim delom zahvaljujući obezbeđenom povoljnom dinarskom kreditiranju privrede u okviru garantnih šema, koje su deo paketa pomoći države i Narodne banke Srbije za ublažavanje posledica pandemije virusa korona.

I dinarizacija depozita privrede i stanovništva se tokom 2021. kretala oko rekordno visokih nivoa – u proseku je iznosila 39%, što je najviši nivo od 2008, od kada se podaci prate. Posebno je izražen porast dinarizacije depozita kod stanovništva, što se delom dovodi u vezu s dinamičnim rastom dinarske štednje. 

Upotreba dinara u finansijskom sistemu u 2021. na rekordnom nivou ili blizu njega 

Ova godina ostaće značajna i po realizaciji čitavog niza aktivnosti koje su rezultirale odlukom investicione banke J.P. Morgan da dinarske obveznice Republike Srbije krajem juna 2021. godine uključi u svoje renomirane indekse, poput indeksa GBI-EM Global Diversified. Pored toga što ova odluka predstavlja potvrdu unapređenja domaćeg tržišta u prethodnim godinama, Srbija je na ovaj način postala vidljivija širokom krugu međunarodnih investitora, što će doprineti povoljnijim uslovima finansiranja države i privrede.

Narodna banka Srbije je i tokom 2021. godine (do kraja septembra) nastavila da putem aukcija repo kupovine dinarskih hartija od vrednosti obezbeđuje dodatnu dinarsku likvidnost na rok od tri meseca. 

U 2021. godini bankama je obezbeđeno 86 milijardi dinara (u 2020. obezbeđeno je 41,6 milijardi dinara). Od oktobra ove transakcije se ne organizuju, što je deo jedne u nizu mera ka opreznom smanjenju ekspanzivnosti monetarnih uslova. Obezbeđena je dodatna dinarska likvidnost bankarskom sektoru pod povoljnim uslovima (po stopi na depozitne olakšice koja je najniža u koridoru kamatnih stopa Narodne banke Srbije). Ovom merom podržan je domaći finansijski sistem u cilju efikasnog funkcionisanja bankarskog sistema, kao i očuvanja povoljnih uslova dinarskog finansiranja za privredu i građane.

Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka postigle su dogovor o produženju trajanja preventivne repo linije (za dodatnih devet meseci) putem koje bi Evropska centralna banka, u slučaju potrebe, mogla da obezbedi dodatnu likvidnost u evrima, koju bi Narodna banka Srbije zatim dalje obezbedila domaćem finansijskom sistemu (trajaće do marta 2022. godine). Na ovaj način obezbeđen je još jedan vid sigurnosti i garancije u uslovima izrazite neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu. Repo linija, uspostavljena u julu 2020. godine s planom da traje do kraja juna 2021. godine, sada je produžena za devet meseci i trajaće do marta 2022. godine.

Uspešna zamena osme serije novčanica švajcarskog franka

Uspešno su zamenjene novčanice švajcarskog franka osme serije, koje je Narodna banka Švajcarske povukla iz opticaja 30. aprila 2021. godine. Građanima koji nisu stigli da na vreme zamene te novčanice za opticajne novčanice, kao jedina banka u regionu, omogućili smo dodatni vremenski period da zamene novčanice kod poslovnih banaka pod veoma povoljnim uslovima. 

Uprkos različitim izazovima, Narodna banka Srbije je i u 2021. godini ostala dosledna očuvanju stabilnosti finansijskog sistema, čiji je najvažniji segment bankarski sektor. 

– I tokom 2021. godine, očuvana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 21,7%), uz povoljnu strukturu kapitala (skoro 95% čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital). 

– Očuvani su svi relevantni pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora. 

– Narodna banka Srbije je nastavila da podržava privredu i građane Srbije, s ciljem ublažavanja negativnih ekonomskih posledica pandemije virusa korona. Dužnicima koji su najviše pogođeni pandemijom, uz propisane uslove, omogućen je šestomesečni grejs period u otplati obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga. Olakšice su realizovane kod 50.978 dužnika, u ukupnom iznosu od 111 milijardi dinara. 

– Kao dodatnu podršku olakšanom pristupu finansiranju građanima i građevinskoj industriji, Narodna banka Srbije je donela odluku da za 12 meseci produži dejstvo privremenih mera uvedenih 2020. godine. To znači da će i u toku 2022. godine banke moći da primenjuju mere kojima se građanima olakšava finansiranje kupovine stambene nepokretnosti, odobravanje olakšica u otplati stambenih kredita (produženjem ročnosti) i odobravanje kredita ročnosti do dve godine u iznosu do 90.000 dinara po olakšanoj proceduri. 

– Nastavljeno je i korišćenje obezbeđene garantne šeme, čiji je iznos i dodatno povećan, a uvedena je i nova garantna šema.

Kao rezultat svih navedenih mera, kao i efekata svih politika zajedno kojima je podržana ekonomska aktivnost i zaposlenost, kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora je ne samo očuvan već i dodatno poboljšan. O tome svedoči i učešće problematičnih kredita, koje je na kraju novembra 2021. godine svedeno na 3,4%, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj. 

Najniža vrednost NPL pokazatelja

U 2021. godini konsolidovan je bankarski sektor a sve promene vođene su inicijativama vlasnika banaka. Zahvaljujući prethodnoj detaljnoj oceni Narodne banke Srbije, one nisu negativno uticale na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, a u narednom periodu doprineće povećanju efikasnosti bankarskog sektora i daljem jačanju njegove stabilnosti i konkurentnosti. 

U 2021. godini Narodna banka Srbije nastavila je da razvija usluge bazirane na instant plaćanjima i da projektima podržava proces digitalizacije u Srbiji. 

– U sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije, u toku 2021. godine realizovano je oko 42.000.000 transakcija, što je za oko 68% više nego 2020. godine. U ovom sistemu 15. novembra realizovana su 251.594 plaćanja, u iznosu od 2.435.501.260,73 dinara, što predstavlja rekordni dnevni broj i rekordnu dnevnu vrednost realizovanih transakcija od početka rada sistema.

– Od septembra 2021. godine bankama smo omogućili da svojim klijentima pruže novu uslugu u okviru IPS NBS platnog sistema – uslugu „Prenesi”. Novac se prenosi unosom ili odabirom broja mobilnog telefona primaoca plaćanja iz liste kontakta i unosom željenog iznosa, nakon čega je novac za svega nekoliko sekundi na računu primaoca plaćanja. 

– Kao operator nacionalnog kartičnog sistema – DinaCard, uvodili smo nove tehnologije, nove servise i funkcionalnosti kartice. Intenzivirane su aktivnosti u vezi sa omogućavanjem beskontaktne tehnologije u sistemu DinaCard koja će se primeniti na Dina kartice za domaću upotrebu, odnosno za one koje nisu kobrendovane sa internacionalnim kartičnim sistemima UnionPay i Discover. Omogućena je i infrastruktura za izdavanje kartica DinaCard-UnionPay, koje će se, pored domaće prihvatne mreže, koristiti i u internacionalnoj prihvatnoj mreži UnionPay. 

- Narodna banka Srbije je u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu omogućila da građani skeniranjem NBS IPS QR kôda koji se prikazuje na kreiranoj jedinstvenoj uplatnici na portalu „e-Plati” instant plaćaju usluge Ministarstva unutrašnjih poslova. Narodna banka Srbije je, u saradnji s bankama, omogućila da se sva plaćanja ka državnim računima (840) izvršavaju kao instant plaćanja. 

– Stvoreni su tehničko-tehnološki uslovi za primenu deep-link tehnologije za instant plaćanja u internet prodavnicama trgovaca (plaćanja upotrebom mobilnog uređaja). 

Stvaranje uslova za primenu Zakona o digitalnoj imovini i početak njegove primene

U junu 2021. godine počeo je da se primenjuje Zakon o digitalnoj imovini, kojim se prvi put u našoj zemlji na sveobuhvatan način uređuje poslovanje s virtuelnim valutama i digitalnim tokenima i njihovo izdavanje, u potpunosti u skladu s međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. 

Polovinom 2021. godine podneti su prvi zahtevi za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, a do kraja 2021. godine nije izdata nijedna ovakva dozvola. Narodna banka Srbije preduzima i mere u vezi sa sprečavanjem neovlašćenog pružanja usluga u ovoj oblasti, a već je preduzimala mere prema subjektima za koje je utvrđeno da su pružali usluge bez dozvole.

Digitalizacija menice

Preduzeli smo sve pripremne aktivnosti i analize radi digitalizacije menice i otpočeli rad na izradi svih neophodnih informatičkih rešenja potrebnih za početak rada Centralnog registra e-menica u prvoj polovini 2022. godine. 

U decembru 2021. godine usvojen je novi Zakon o tržištu kapitala, u čijoj je izradi Narodna banka Srbije aktivno učestvovala. Zakonom o tržištu kapitala, koji na sveobuhvatan način unapređuje poslove s finansijskim instrumentima, pojednostavljuje se pristup izvorima kapitala (pre svega malim i srednjim privrednim društvima), olakšava pristup stranim investitorima na domaće tržište i omogućava transparentnije i efikasnije funkcionisanje tržišta kapitala. 

Narodna banka Srbije je i u toku 2021. godine nastavila da preduzima brojne aktivnosti na individualnoj i kolektivnoj zaštiti prava i interesa korisnika finansijskih usluga.

U okviru individualne zaštite, samo u prva tri tromesečja rešene su 1.254 pritužbe, od kojih su 24% bile osnovane. Najveći broj spornih odnosa s bankama reši se odmah nakon što korisnik podnese prigovor banci. Zbog rigorozne i striktne primene propisa od strane Narodne banke Srbije u postupcima po pritužbi, banke nastoje da nepravilnosti odmah otklone, bez potrebe da Narodna banka Srbije interveniše. Tako su od gotovo 22.000 prigovora koji su razmatrale u prva tri tromesečja, u više od 29% slučajeva banke priznale nepravilnosti i same su ih otklonile.

Najveće efekte u oblasti zaštite korisnika bankarskih usluga Narodna banka Srbije ostvaruje kroz kontrolne postupke, jer se u okviru tih postupaka prema bankama preduzimaju mere koje pozitivno utiču na veliki broj korisnika usluga tih banaka. 

Ono što je znatno unapredilo korisničko iskustvo kod korisnika kredita jeste i Instrukcija o refinansiranju kredita kod druge banke, kojom je omogućeno da se jednim odlaskom u banku gde se uzima kredit za refinansiranje (odnosno onlajn kod banaka koje nude takvu mogućnost) zatvore sve obaveze u drugoj banci, uključujući i tekući račun. 

Kada je reč o osiguranju, donete su nove odluke kojima je detaljno regulisan postupak zaštite prava i interesa korisnika usluga osiguranja.

„Uvek ćemo uraditi sve da umanjimo negativne efekte iz međunarodnog okruženja, koliko god oni bili globalni i veliki. Naš je zadatak da nastavimo da vodimo odgovornu i adekvatnu ekonomsku politiku, koja daje rezultate i da stvaramo uslove za održiv rast i razvoj u čijem je centru čovek i njegovo dobro u XXI veku. Jer, ništa ne počinje bez ljudi i ne završava se bez institucija”, poručila je guverner Jorgovanka Tabaković.