Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

EU podrška razvoju turizma Topolе i Oplencа

Promocija kulturnog nasleđa i turizma u Srbiji
Srpska ekonomija

Evropska unija, koja od 2019. godine kroz projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ radi na podizanju turističkih kapaciteta Istočne Srbije, odlučila je da od 2022. godine uključi u ovaj projekat i opštinu Topola u centralnoj Srbiji. U Topoli će biti revitalizovana Kraljevska vinarija na Oplencu, a dodelom bespovratnih sredstava pružaocima turističkih usluga, edukacijama u oblasti turizma i kulturnog nasleđa, projekat će poboljšati turističku ponudu opštine i time podstaći ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.

„Bavimo se razvojem vinskog turizma u Istočnoj Srbiji, posebno u Rogljevu, Rajcu i Smedovcu, gde ulažemo u poboljšanje infrastrukture. Sada ćemo raditi i sa Opštinom Topola, takođe na razvoju vinskog turizma. Zato će projekat finansirati obnovu nekih delova Kraljeve vinarije na Oplencu, a zajedno sa Opštinom ćemo raditi i na podizanju atraktivnosti ovog regiona“, rekao je vođa projekta #EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam Aleksandar Bec.

Kraljevsku vinariju, jednu od prvih profesionalnih vinarija u Srbiji, osnovao je 1931. godine kralj Aleksandar I Karađorđević, a vremenom su autohtone sorte vina Žilavka, Oplenka i Trijumf postale nadaleko poznate.

„Vinski podrum je urađen u stilu najboljih francuskih podruma. Ovde se nalaze i najstariji muzej vinarstva i vinoteka na Balkanu, a najstarije vino je iz 1921. godine. Oplenac je turistički najposećenije mesto u centralnoj Srbiji, a sa rekonstrukcijom kraljeve vinarije i obnovom vinograda, turistička ponuda će biti mnogo bolja, što će doprineti i povećanju posetilaca,“ izjavio je upravnik Zadužbine kralja Petra I Dragan Reljić.

Bogato istorijsko nasleđe i vinogradi koji je okružuju čine Topolu atraktivnom turističkom destinacijom. Posetioci mogu da uživaju u običajima i tradiciji, kao i bogatoj gastronomiji.

„Okosnica turizma Topole jeste upravo kulturno-istorijsko nasleđe i zadužbina kralja Petra I. To je ono što Topolu već duži niz godina obeležava na turističkoj mapi Srbije. Ono što Topola može da pruži je jedan širi razvoj turizma, što podrazumeva seoski i vinski turizam koji predstavljaju budućnost razvoja regije, zeleni turizam i povećanje smeštajnih kapaciteta. Time ćemo privući veći broj turista koji će provesti više dana u Topoli,“ rekla je Dragana Krstić ispred Turističke organizacije Oplenac-Topola.

Projekat „#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam“ finansiraju Evropska unija sa 22.000.000 evra i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj BMZ sa 2.305.000 evra, a sprovodi ga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu