Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Popularnost bezgotovinskih plaćanja raste u još jednoj godini za nama

Narodna banka Srbije
Srpska ekonomija

Na osnovu podataka o pruženim platnim uslugama i izdavanju elektronskog novca za 2021. godinu, može se zaključiti da je za nama još jedna uspešna godina u kojoj se beleži rast bezgotovinskih plaćanja, ali i korišćenja ostalih savremenih usluga. Ukupan broj korisnika elektronskog bankarstva porastao je za 10,68% u odnosu na 2020. godinu, dok se u istom periodu broj korisnika mobilnog bankarstva povećao za 31,36%.

Pozitivna dinamika privrednog oporavka ogleda se i u porastu broja izvršenih transakcija upotrebom mobilnog i elektronskog bankarstva i kod fizičkih lica, i kod pravnih lica i preduzetnika. Ukupno korišćenje elektronskog bankarstva poraslo je za 10,81% u 2021. godini, što je preko dva puta više nego u godini pre toga. Broj transakcija putem mobilnog bankarstva beleži nešto niži međugodišnji, ali i dalje visok rast, od 41,29% (u odnosu na rast u godini pre toga, koji je iznosio 50,77%).

Broj ugovora zaključenih na daljinu povećan je za 44.882 u odnosu na 2020. godinu i iznosi 116.401, što ukazuje na promene u navikama korisnika i orijentaciju ka korišćenju digitalnih načina za zaključenje ugovora o finansijskim uslugama. Od navedenog broja ugovora na daljinu, 18.300 zaključeno je uz primenu video-identifikacije korisnika – tri puta više nego tokom 2020. godine.

U 2021. godini nastavio se rast broja transakcija karticama i elektronskim novcem u svrhu internet kupovine robe i usluga – ukupan broj takvih plaćanja bio je za 51,73% veći nego u 2020. godini. Nešto niži porast od prošlogodišnjeg (koji je iznosio 61,86%) tipična je posledica stabilnog rasta nakon brzog oporavka posle krize, što važi i za porast broja dinarskih plaćanja za kupovinu preko domaćih internet sajtova, koji i dalje iznosi natprosečnih 59,66%. Porast vrednosti dinarskih plaćanja nešto je viši i iznosi 72,37%.

Tokom prethodne godine u zemlji je izvršeno preko 62 miliona kartičnih plaćanja više nego u 2020. godini, i to platnim karticama izdatih od banaka u Republici Srbiji, dok je kod transakcija upotrebom kartica stranih državljana, odnosno onih koje nije izdao pružalac platnih usluga iz Republike Srbije porast još veći i iznosi 62,93% u odnosu na 2020. godinu. Takvo kretanje je bilo očekivano, s obzirom na oporavak turizma i međunarodnog kretanja robe i usluga, koji su usled pandemije znatno opali. Ovo se podjednako odnosi i na internet kupovinu robe i usluga u 2021, budući da su i broj i vrednost transakcija karticama i elektronskim novcem porasli i u evrima, i u dolarima.

Kartična infrastruktura i u prethodnoj godini nastavila je svoj uspešan razvoj. O rastu prihvatne mreže za bezgotovinska plaćanja svedoči podatak da su na kraju 2021. godine na tržištu bila 114.984 POS terminala, što je preko 17.000 uređaja više nego na kraju 2020. godine. U istom periodu, broj bankomata povećan je za 1,81%, dok je broj izdatih platnih kartica premašio deset miliona, što je s tačno 10.170.276 kartica na kraju 2021. porast od 6,68%. Povećanje broja opcija plaćanja, odnosno kapaciteta prihvatne mreže nastavljeno je i povećanim prihvatanjem kineske platne kartice UnionPay, koju je još nekoliko banaka počelo da prihvata na svojim bankomatima. Istovremeno, broj virtuelnih prodajnih mesta, kao najinovativnije komponente savremene prihvatne mreže, porastao je za čak 37,8%, te potvrdio dugoročnu orijentaciju Narodne banke Srbije ka osavremenjivanju platnih sistema u Republici Srbiji.

Uporedo sa opisanim pozitivnim kretanjima u 2021. godini, nastavljen je i razvoj sistema za instant plaćanja IPS NBS. Osim kontinuiranog rasta dnevnog broja izvršenih transakcija, ovaj inovativni platni sistem unapređen je novim uslugama koje će dodatno doprineti optimizaciji tokova novca među građanima i privrednim subjektima. Najpre je tokom februara omogućeno generisanje i preuzimanje naloga za uplatu s NBS IPS QR kodom, čime se plaćanja dodatno pojednostavljuju u korist svih zainteresovanih građana. Banke su postupno počele da omogućavaju svojim korisnicima plaćanja putem NBS IPS QR koda, dok je u aprilu JP „Pošta Srbije” omogućila instant plaćanje na svojim šalterima u korist računa organa javne uprave, čime se ubrzava vršenje javnih usluga. Kako bi ispratila rastuću popularnost instant plaćanja i građanima omogućila potpuno informisanje o aktuelnostima, Narodna banka Srbije je u julu pokrenula novu internet prezentaciju  IPS – Instant plaćanja Srbije (https://ips.nbs.rs), kao svojevrstan vodič kroz sve pojedinosti u vezi sa instant plaćanjima. Tokom trećeg tromesečja 2021. godine, Narodna banka Srbije je omogućila bankama da svojim korisnicima ponude novu uslugu – servis „Prenesi”, koji građanima omogućava da jednostavno i brzo izvrše instant prenos novca u bilo koje doba dana, poznavanjem samo broja mobilnog telefona koji je primalac plaćanja registrovao za ovu uslugu. Banke su ovu uslugu počele da omogućavaju putem postojećih aplikacija mobilnog bankarstva, što će se nastaviti i u budućnosti, objavio je Sektor za platni sistem NBS.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu